Na nekom visokom stablu pevao cvrčak. Lisica, u želji da ga pojede, smisli ovako: stade nasuprot stablu te se poče diviti njegovu krasnu pesmuu i pozivati ga da siđe jer želi videti kolika je to životinja što tako snažno peva. Prozrevši njeno lukavstvo, cvrčak otrgnu list i baci ga dole, a sam ostade sedeti na stablu pa, kada lisica pritrči, reče: “Varaš se, draga moja, ako si pomislila da ću sići. Čuvam se ja lisica od onoga dana kada sam u lisičjem izmetu vidio cvrčkova krila.”
Ezop
Tuđa nesreća uči oprezu razborite ljude.
