Ovo bi svakako bila jedna od značajnijih epizoda u okviru Bonelijevih izdanja, a i šire, u kojima preovlađuju dogodovštine i međusobni sukobi američkih starosedelaca, tj. Indijanaca, a bez velike uloge belaca. Epizoda Tonkina prošlost se sticajem okolnosti našla autoru ovih redova dostupna samo u italijanskom izvorniku, uz neke prevedene onlajn uzorke, – čak ne bismo mogli da potvrdimo u kojem štampanom izdanju se zapravo pojavila na ex Yu prostorima… Epizoda je taman od pre nekih godinu dana (april 2025) a i to je samo prvi deo avanture o sukobu sa hordom Crne utvare, koji će se nastavliti tokom istoimene naredne epizode (u originalu Spettro nero)
Bitno je da se ovde ističe lik Tonke, još uvek relativno mladog poglavice Mohavka (Mohawk, Mohok) kao jednog od Zagorovih najboljih prijatelja, a Duh sa sekirom je ovde prikazan uglavnom kao podrška, naravno kao odan prijatelj i srčan saborac; kroz nekoliko osvrta u prošlost upućujemo se u dirljive i potresne prizore iz mladosti junaka iz naslova, sa prikazom prijateljstva sa dva saplemenika po imenu Kuva i Nukai, a tu je i Natami, usvojenik iz drugog plemena sa kojim je imao i ne baš bezazleno nadmetanje prsa u prsa. Preko motiva iz lova i istraživanja prostora, sazrevanja i snalaženja, stiže se do ozbiljnih sukoba sa pripadnima plemena Urona/Hjuron koje predvodi beskrupulozni lik ovde poznat kao Crna utvara (Spettro nero), pri čemu svedočimo i stradanju Tonkinih prijatelja. Nećemo sad zalaziti u neku strategiju odbrane i savetovanje lokalnih poglavica, a samo ćemo verbalno potvrditi da se i u tom pripovedanju i u dimenziji ‘sadašnjosti’ pojavljuju krvavi prizori pustošenja sela, a i nekoliko momenata ozbiljnih borbi u šumi.
E sad, ne znam koliko će spojlovati doživljaj auditorijuma naš stepen (ne)upućenosti u kompletnu avanturu i neki nezaokruženi prikaz, ali možemo već naslutiti, jel’te, ovakvu ili onakvu pobedu naših stalnih junaka koji će se pojaviti spremni za nove podvige. Ono što bi se moralo pomenuti kao kuriozitet, takoreći veličanstven momenat u smislu istorije stripa, to je činjenica da se u sred ove priče pojavljuje zvanično stohiljadita tabla u okviru nacrtanog odnosno objavljenog materijala među stripovima o Zagoru!! Ova stranica je jasno obeležena, koliko da se konstatuje, inače se ne ističe po nekim posebnim efektima… Pa, čestitamo!
Od motiva koji ne doprinose direktno priči ali svakako obogaćuju atmosferu, mislim da vredi pomenuti par scena u okviru sela Mohavka – prizori iz sadašnjosti, pre nego što se uopšte nagoveste dalji burni događaji, dočaravaju komičnu situaciju u kojoj gladni Čiko nestrpljivo čeka Zagora i Tonku da se vrate iz lova, te je prinuđen da se dovija da pribavi neki zalogaj kao prvu pomoć; Opet, meni lično sadrži dosta topline i odomaćenosti što se u njegovom razmatranju vidi da dobro poznaje poimenice neke od vrlih skvo ovog naselja Mala Lisica, Velika Vidra, Besna Risica (hm, kako se kaže za žensku risa?), Mesečev Cvet, pri čemu vidimo da se nekima već bio zamerio, a izvući će deblji kraj i nakon neuspele smicalice sa lažnim zvukom zmije zvečarke!
Još bih istakao da scenario potpisuje Jakopo Rauh, a grafičku stranu je realizovao crtač Rafele dela Monika – subjektivno bih napomenuo da mi je uglavnom dobro legla njegova mekana i precizna linija, a sa dovoljno detalja; vrsni stripofili će se dosetiti da je nacrtao i neke epizode Teksa i Mister Noa, a uz izvesno odstupanje od realističkog stila potrudio se i za nekoliko epizoda Alana Forda, npr. Puk i Leponoga Beti (rekao bih ne preveliko odstupanje od realizma, te možda baš zato i veći izazov da se izbalansira grafički pristup)
