Lebdim kroz dirigovani smisao.
Gvožđe me sputava i ponovo šalje
Na put gde me vodi tuđa misao:
Da mogu više. I moram dalje.
Uljuljkan u fijuke lanaca,
Učim da dozirano planem.
Zaboraviću poglede stranaca
Kada jednom ukopan stanem.
Aleksandar Antić: Ljuljaška
