Drugari,
Đačka torba od sto kila
više nikom nije mila.
Svi se sad pod njom muče
da ne strada milo luče.
Tate, mame, bake, deke,
tetke, strine, bate, seke…
Ujaci, ujne, stričevi, teče,
ma ništa od torbe nema preče.
U pomoć se zove i dobra vila
samo da se podigne torba od sto kila.
Svi se pod njom znoje, brekću i huču,
od silne muke sam` što ne jauču.
Ma šta je unutra? Slonovi il` stenje?
Žirafe, nilski konji, cigle il` kamenje?
Pola sunca, tri planete,
komšijin ormar il` nakit moje tete?
I dok zagonetka i dalje traje
vredna rodbina ne posustaje.
Zna da ih samo jedno može spasti
– dan kada će njihovo luče porasti.
Jer će tada torba od sto kila
biti lakša neg` što je svila.
I zato, orno svi gore glavu
i s đačkim torbama napred, u slavu!
