Izmene Zakona „Svoj na svome“ trebalo bi da prekinu decenijski lavirint administracije. Otvoren je brži put do uknjižbe za više od dva i po miliona nelegalnih objekata. Granica je povučena na 400 kvadratnih metara, a ko je ozidao više, moraće da doplati. S druge strane, ukinuta su uska grla za stambene zgrade, pa građani mogu da se upišu u Katastar čak i ako su ih investitori ostavili u dugovima. Iz Agencije za urbanizam poručuju da će svi prijavljeni nelegalni objekti biti upisani i apeluju da građani budu strpljivi.
Prva izmena Zakona odnosi se na vlasnike nelegalnih porodičnih kuća. Novi obračun važi za kuće veće od 400 kvadratnih metara, plaćaće se u visini doprinosa za građevinsko zemljište, koji su utvrdile lokalne samouprave i dostavile Agenciji za urbanizam.
Rok za plaćanje je 30 dana. Ukoliko građani u tom periodu ne plate, potvrda za upis nelegalnog objekta neće biti poslata Katastru nepokretnosti, sve dok novac ne stigne na račun države.
Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić ukazuje da je nekim građanima stizao na naplatu obračun veći od očekivanog i objašnjava da je reč o porodičnim kućama koje se sastoje od četiri ili više zasebnih delova, pa se tretiraju kao stambene zgrade za kolektivno stanovanje.
„I bilo je nekoliko slučajeva gde kaže ‘živi porodica’ – da, ali fizički je podeljena, pa žive deca, svako ima poseban stan, pa žive roditelji, pa imaju poslovni prostor i onda mi dobijemo jednu malu stambenu zgradu u kojoj živi pet, šest porodica. Zakonodavac je propisao da uz svaki objekat koji se upisuje pripada i odgovarajuće građevinsko zemljište, tako da se kroz ovaj zakon ostvaruje onaj princip jedinstvene nepokretnosti. I zakonodavac je propisao rok od pet godina da se formira zemljište za redovnu upotrebu objekata“, navodi Milić.
Zaštita od nesavesnih investitora
Izmena Zakona donosi olakšice i stanarima u zgradama za koje nesavesni investitori nisu obezbedili sve papire. Naime, za nezavršene i specifične objekte moraju da se prilože izveštaj o zatečenom stanju i skice građevinskih inženjera.
„Građani praktično imaju novu mogućnost da se obrate i arhitektama i građevinskim inženjerima pored samih geodetskih organizacija. To je možda rešenje da se ubrza sam proces“, navodi arhitekta Danijela Rabrenović.
Kada Agencija obradi zahtev, na potezu je Republički geodetski zavod. Do sada je doneto više od 600.000 potvrda, koje se sukcesivno upisuju u bazu.
V. d. direktora Republičkog geodetskog zavoda Dalibor Babić napominje da su pojačali kapacitete vezano za taj upis.
„‘Svoj na svome’ je apsolutni prioritet u Republičkom geodetskom zavodu, angažovali smo kolege koji rade i na drugim poslovima da se uključe u postupak sprovođenja i upisa potvrde, odnosno objekta i prava svojine za građane koji su to pravo i ostvarili dobijanjem potvrde“, navodi Babić.
Pravnici upozoravaju na zamke
Ipak, pravnici upozoravaju na zamke. Rok od 30 dana za uplatu brzo prođe jer obaveštenja stižu SMS-om ili mejlom, što je problem u seoskim sredinama.
„Izdaje se potvrda na koju nije moguće uložiti pravo žalbe, bez obzira da li je u pitanju neka nezadovoljna strana ili sam podnosilac zahteva. Postavlja se pitanje kako će praksa rešavati eventualne greške ili upise do kojih je došlo ako ne odgovaraju pravom stanju stvari na terenu“, ukazuje Nikola Terzić, advokat iz Loznice.
Država je povukla i oštru crvenu liniju – sve što je izgrađeno posle satelitskog snimka iz 2025. godine biće odbijeno i ti objekti neće biti upisani u Katastar nepokretnosti.
Izvor: rts.rs
