Probode me zrak sunčeve prizme. Prašnjav vazduh daje im oblik, pa se na podu ocrtava pravougaonik. U tom geometrijskom telu, komešaju se čestice. Sporo, teško, kao san.
Besciljno lutamje čestica koje se dodiruju samo slučajnošću.
Kao i mi.
Zaželesmo da na nekoliko trenutaka zablistamo u svetlosti.
Dobro, znam, uhvatio me je Neizdrž i budim ti neizdržljivu želju da iskočiš iz sopstvene kože. Probudila sam u sebi besne gliste.
Oprosti, ali od naših pogleda vulkan se probudio, pa moj svet posta izvrnuta torba iz koje su sve sigurne činjenice istrošene.
Stepenice pulsiraju kao srce u trku.
Sirene buše kosti lobanje.
Probudih u sebi besne gliste!
