Dušo, spremaš se za spavanje,
daleko si, a osećam te,
htela bih da te gledam i da te
volim, sluša mi se tvoj glas
i zaspala bih na tvojim grudima,
uz tvoj šapat , kao dete slušajući
bajku. Veruj mi, htela bih da sam
mesečina, da ti zrakom obasjam lice
i pomilujem dušu
i zvezdica sjajna, da te
osvetlim i poljubim usne,
nebo modro,
da bdim nad tobom dok
spavaš. Odeni se u boju ljubavi,
pogledaj u nebo i mesečeve
zrake, razbija tišina bola,
otvori put do tebe,
ne daj da te sakriva noć,
poslušaj, eho mog glasa
te doziva, otvori prozore
sna, ja bih na postelji od
sedefa u ognju strasti gorela,
toliko bih te volela.
Oslušni vetar, cvili na
prozoru, on ti šapuće, dok se
spremaš za počinak, neko
misli na tebe, sanjivo te zove,
nosi te u duši, uzburkana si
voda žive želje, ljubljena dušo,
nekome nedostaješ do
bola, znaš li, čežnjo moja?!
