Teorije zavere, ratovi se vode radi novca, ide u vojsku ko mora ili ko je plaćen, ratove izazivaju „velike sile“, ne ginu deca onih koji imaju vlast i novac, za ideale ginu budale, ljudi osvestite se i birajte vođe koje uspostavljaju mir na svetu…Tralala…
To sve možemo pričati kada je mirnodopsko stanje, kada je mir.
U ovim novonastalim okolnostima svi, ali svi, svi, svi…Hitno treba da kažemo – MIR! Ali SVI!
Treba da kažemo jer niko ništa ne govori već odavno…ratovi se događaju i traju svakodevno, a ljudi ćute, kao ne znaju. Svedok sam tome! MIR, BRATE, MIR! Pusti pare, pusti uticaj…gledaj decu svoju, gledaj decu tvojih rođaka, prijatelja, neka žive u miru.
Neka ne zaboravi svako ko ovo pročita da već sutra neki rat, u bilo kom obliku, može zakucati na njegova vrata, ne dao Bog.
MIR, BRATE, MIR!
Ko god ti, brate, bio…Odakle god, ti brate, dolazio…Da ne pričam o ostalim sličnostima i različitostima…kako vreme prolazi, to ih iz nekog razloga ima sve više i više..kao da ih neko stvara, daleko bilo. Pogotovu za različitosti…Čini mi se da najviše onih koji insistiraju na sličnostima proizvode najveće razlike. Nema potrebe da svi budemo isti, jer i nismo i ne treba da budemo! Dovoljno je da smo svi različiti u svemu, a isti u jednom – MIR, BRATE, MIR!
Pa, ratuju li majmuni?
Ali, hajde da se vratimo na početak…
MIR, BRATE. MIR!
A posle, posle ćemo o svemu da pričamo…i pevamo…
