Urlik beži iz moje gubice!
Podrhtavaju gromadni visovi!
Odazivaju se ljuti risovi!
Oštre kandže o kamenu planinu!
Plamen seva na sve strane!
Izazivaju paklenu lavinu
stenja, snega…pucaju brane!
Goropadna bujica ruši sve
pred sobom!
Munje sevaju, gromovi se tuku!
Nezaustavljivi osim pred tobom…
Tada ću ti ja zatražiti ruku.
Zatvoriću oči i sve će stati.
Cela vasiona biće jedan tren.
Svojim usnama pomerićeš sunce,
a ja ću urliknuti, iznova zaljubljen!
