Lepo je kad roditelji brinu o svojoj deci. Lepo, a i potrebno. To nam je dužnost.
Mnogi roditelji se žale na školu zato što su đačke torbe teške, što jeste tačno. Da su im
deca opterećena suvišnim knjigama. I to je tačno. Da im težina torbe opterećuje slabu
kičmu, još u razvoju, što je sasvim tačno. I ništa tu nije sporno, osim pitanja kako škole
tako malo "brinu" o deci.
Sva sreća da deca imaju roditelje koji brinu o njima.
Samo, kako se onda ni jedan roditelj ne žali na sebe što dozvoljava svom detetu da
satima igra igrice na kompjuteru?
Možda zato što i roditelji to rade, ili što im je tako lakše, jer ne moraju da zabavljaju
dete.
Možda deci ipak višesatno sedenje uz kompjuter neće iskriviti kičmu,
Možda im neće pokvariti vid,
Možda deca neće imati neku govornu manu, zbog višesatnog ćutanja,
Možda neće imati ravna stopala zbog nekretanja
Množda neće patiti od nedostatka samopouzdanja, zbog smanjenog kontakta sa
ljudima
Možda neće biti depresivna ili agresivna
Možda neće imati višak kilograma…
Možda će deca ipak ostati zdrava i prava, možda…
Možda neće, a možda i hoće. Ostaje da vidimo u godinama koje dolaze. A ja odoh da vidim gde su i
šta rade moja deca.
