Opet sam izvan misli i slasti i izvan kruga,
osećam da mi ne fali niko sem malo reda,
za slabom kišom po nebu sitno prosu se duga
i sav se osmeh sa lica moga u boju preda.
Ćutim i tražim razlog za zlatne tonove svoda,
srećom se ume i mirni vetar ponekad zvati,
da može srce iz sebe nemir nekom da proda
znalo bi isto tako da sjaji i da se zlati…
