Nema zanosa i nema patetike,
romantik ne želim da budem na silu
pa da ti besedim poetske cvetnike
izmislivši da u tebi vidim vilu.
I pitam se zašto pišem ovaj sonet,
simboliku tražim tamo gde je nema
i samo se reči kroz stihove lome
bez preke potrebe. Malo je vremena,
a ja mučim sebe ne bih li uspeo
da ti ljubav jasno kroz rime iskažem…
Ne, ne… evo, već sam se zbrku spleo…
Još ćeš reći da te pesmom lažem,
jer u stihu je lako biti smeo,
u prozi je teže,
al’ iskrenije,
pa mi je tako draže.
Tad ne moram strofe da slažem
kako pravilo nalaže,
ali nema ni stiha
da me sakrije.
