(Izbegavši situaciju da auditorijum bombardujemo viškom (ne previše praktičnih) informacija, odložili smo za ovaj momenat da pomenemo još nekoliko svojevremeno popularnih izdanja, koja su se uglavnom ugasila : Pilote (od 1959. do 1989.), Pif Gadget, Le Journal de Tintin i Circus ; nastavili su npr. da izlaze Lanfeust Mag, Psikopat, Fluide glacial . . . )
Od klasika franko-belgijskog strip pomenuli smo Mebijusa – poznat i po pravom imenu kao Žan Žiro (1938-2012), nama ugl. znan po Poručniku Bluberiju, a koji se iskazao kao vrlo raznovrstan i nadahnut crtač, a ponegde i scenarista : SF ostvarenje Arzach, l’Inca, Les Maîtres du temps, Le Monde d’Edena, kao I rad na crtanju Srebrnog letača (Silver Surfer – u originalu na engleskom) i dr.
Dovoljno dugovečan i megapopularan junak je svakako i Asteriks – od 1959. do 2013 .izašlo je 35 albuma. Posle smrti scenariste Gošinija 1977, (nakon izrade 24-og albuma, Asteriks u Belgiji) Uderco nastavlja sam, sa manje ili više ubedljivim uspehom, da radi kao kompletan autor novih epizoda ; poslednja dosadašnja, Asteriks i Pikti, za sada je jedina čija izrada je poverena jednom sasvim drugom tandemu… Lik Asteriksa je postigao dosta uspeha i u crtanom filmu i, naravno, u domenu igranog filma.
Izgleda da strip u Francuskoj nije prolazio kroz takvu krizu na način kako doživljavaju stripofili kod nas, ali tu je svakako borba za održavanje uticaja i značaja pred naletom drugih medija .(od samostalnih karikatura i plakata, do elektronskih medija i raznih vidova plastičnog i konceptualnog umetničkog izraza), kao i određeni kompromisi sa drugim načinima izražavanja)
Značajno se koketira i sa mangama, pa se kao autohtona tvorevina javlja i manfra.
Ima dosta tendencija i čisto formalnoj izmeni prikaza – e sad, zašto bi to nama bilo tako bitno, ali u njihovoj stripovskoj tradiciji zna da bude vrlo značajna polemika da li je jedan album može da bude priređen npr na 44 ili 50 strana, umesto standardnih 46! (kako smo, uostalom, i mi navikli kad su u pitanju Asteriks, Talični Tom, Stjuardesa Nataša…)
Značajna su i naučnofantastična ostvarenja, a bitna novina (osveženje, hm?) su i dela u vidu obrade i prerade nekih društveno-istorijskih prilika, često u duhu neke fiktivne, alternativne istorije (v. „uchronia“ – uhronija), obrada života umetnika ili adaptacije i fantaziranja na bazi književno-umetničkih dela. Pošto neka od tih ostvarenja već uveliko gostovala s početka ovog veka na stranicama « Politikinog zabavnika », i to u lepom, punom koloru, zaista nije na odmet da makar njih i ovde navedemo. Setimo se i od ranije Hermanovog Džeremaje, zatim je tu već pomenuti Trinaest (osmišljen 1984. – v. prvu sliku), nešto kasnije se pojavljuje Largo Vinč (oba od scenariste Van Hama) pa zatim:
Tajna Samsare, Vejn Šelton (Van Ham + Kristijan Deneje (Denayer) Kuća (ili Bordel) Muza – od G. Smuđe, na koju ćemo se rado navratiti drugom prilikom, kao i na rad Enkija Bilala!
Škorpija (Scorpion) -scen. De(s)berg, crtež Marini; pojam zavere i
pohlepe, osvete, strasti i (a)moralnosti, razne zvrčke u miljeu Vatikana XVIII veka… (prva pojava 1996., izdanje Dargaud)
Plašt i očnjaci (De Cape et de Crocs) – scen.. Alen Erol (Ayroles), crtež Ž-L. Mazbu – izvitopereni, fantasmagorični svet nekog musketarskog vremena, u kojem se pored ljudi pojavljuju razne antropomorfne životinje (naročito jedan vuk i jedan lisac) i koje se normalno mešaju upri raznim poslovima i poduhvatima, a mogu se i zaljubiti u drugu vrstu… (izdanje Delcourt 1995-2012)
Među najsvežijim pojavama na stranicama našeg popularnog lista (leto i
jesen 2014.) su i Čajnamen – scen. Olivje TaDuk (vijet. Porekla), crtež Serž Le Tendre, i . . . Sedam likova (Les Sept Personnages) – u kome
se, posle Molijerove smrti 1673., pojavljuje sedam likova iz njegovih dela, sa težnjom da reše tajne njegove zaostavštine i druge misteriozne okolnosti u vezi sa njim i njegovom smrću! Floran Kalve se potrudio kao crtač, na scenario Freda Duvala (koji je npr poznat i po radu na SF ostvarenjima poput Travis Karmatronics (crtež : Fred Blanšar) i Carmen Mc Callum )
U „Malom zabavniku“ se pojavila tinejdžerka Maja („Dar bogova“, od damskog dvojca G. Luciani i Colonel Moutarde) kao i „Kraljevstvo“ (Le Royaume, ‘Dupuis’) u kome je glavna junakinja mlada Ana, kao bivša dvorkinja…
Ono što potpisnik ovih redova još nije imao u rukama, a to rado iščekuje i verovatno bi mogao preporučiti i na osnovu letimičnog pregleda, jeste bajkoviti (pomalo groteskni, nekako šrekovski…) Trolls de Troyes! (scen. K. Arlston, crtež Žan-Luj Murije, Éditions Soleil)
-I ovo će se NASTAVITI –
