Gledam dok se smeješ ordinarnim momcima,
Gledam dok se ljubiš sa sumnjivim tipovima,
Gledam dok nestaješ u novembarskoj noći,
Gledam i čekam kad ćeš mi doći.
Al’ doći nećeš, u ovom paklu znam te predugo,
Ne voliš ti slabiće, venčane sa tugom.
Gledam te kroz dno pivske flaše, smaragdne boje,
Gledam kako drugi miluje, ono što je bilo moje.
Osmeh ti je hladan, a pogled stravičan,
Znam lutko, nemam prava da glumim da sam pravičan,
Zaslužio jesam, i stvari mnogo gore,
Duša mi plače ispod grube kore.
Videti te neću do godine Nove,
Al’ svake te večeri vraćam u snove.
U snovima, večno moja ti si,
Ni ti da me pamtiš, prestala nisi?
Raspored bola prilično raštrkan,
Umem prečesto da budem nadrkan.
Da zaboravim sve, i u trenutku planem,
Al’ samo na tvoje lice, odjednom stanem,
Postanem manji od makova zrna,
Jer najtužnija je uvek ljubav prva.
Da te volim tada nisam znao,
Sada bih za te i život dao.
Na starom mestu čekam te, i dalje sam,
Prekasno spreman da ljubav ti dam.
Ipak nikada ti došla ne bi,
Al’ sećanje neće prestati da bledi.
Biće mi je satkano od gorčine i mramora,
Samoća, da, biće moja večna pokora.
Gledam
