Ništa ti neću reći…
Koliko sam dugo putovala
Koliko sam ljubila
Koliko ratova dobila
A koliko izgubila
I ostala na nogama
Kao srna uplašena…
Niko video nije
Da sam bila ranjena
Da sam rane vidala
Pred Bogom klečala
Nikog sem Njega molila
Sa zverima se i spolja
I iznutra borila…
Ne, ništa ti reći neću
Misli da sam svilena
U kadifi gajena
Ptičjim mlekom podojena
Bez životnih rezova
Bez stega i poveza…
Molim te ne pitaj
Da li sam ikada plakala
Kad lišće suvo opada
Grane pružaju ruke
Moje spletene i ukočene
Vezane kanapom
Sopstvenih žila i muke…
Da li sam bežala
Bezglavo od jauka
Ruke na ušima
Stiskala
Na grudima
Teško disala
Suze brisala
I opet trčala, bežala…
Kuda?
Zar je važno bilo tada
Kad muka savlada
Kad si mislio da letiš
A, onda sve pada…
Kroz šumu jurila
Tražeći zrak u grani
Kao putokaz ka nekoj obali
Gde svetlost vlada
Gde talas sve prljavo spira
Gde ima ljubavi
Blaženstva i mira…
Gde nema zmija, ni hijena
Tamo negde
Gde ne pripadam
Gde sam vrhovima
Prstiju kročila
Osetila bol i sprečila
Da ne ječim, da ne padam…
Neću ti reći, zašto je
Ovo moja obala
Gde mogu biti sama
Gledati daleko
Jer sam znala
Da me tamo
Čeka neko…
Ne pitaj me, ni da li sam
Tebe čekala
Dok sam kroz maglu prolazila
Vodu mutnu gazila
Mraka se bojala
A, išla, išla…
I ko zna u koji deo
Kosmosa bih zašla
Da nisi bio moja Zvezda
Nenadano stvorena
Zvezda padalica
U moje krilo spuštena…
Stala, ne idem nikuda dalje
Čuvam te u krilu
Kao moju dobru vilu…
Molim te ne dozvoli
Da budem slaba
Sada kada je nada
Tu kraj mene, u meni
I ne pitaj me više sada
Samo priđi, oseti
Ne traži, samo mazi
Privi me, ljubi i za se pazi…
(September 15, 2009)
