Smutna vremena drobe misao
Stojimo kao mete na strelištu
Na svim poljima, boj se bije
A, rat nije...
Pucajte...
Ja stojim...
Hrabrosti imam
Kao Marija na Prkosima
Kao Jovanka Orleanka
Sa porukama Božjih...
Voleo sam da je gledam,
voleo sam njene oči plave.
Voleo sam da joj se predam,
voleo sam...nikada mi nije izlazila iz glave.
Mrzeo sam njen plitki mozak,
mrzeo...
Slikao sam Vas, lepa Gospo…
U stvari, pokušavao sam…
Kičicom sam mahao po platnu
Dok Vas je grlila obala
Upotpunjujući lepotu predela…
Netremice sam gledao…
I morao sam Vam reći
Ličite...
Pogazio si svoje riječi,
obećanja budućnosti..
Planove, zajednički-
život u zadovoljstvu.
Ne znam što sam
uopće očekivala...
Psihopatska ličnost
se neće promijeniti..
Ponovno sam ispala-
djetinjasto lakovjerna.
Od svih laži u nizu
najdraža mi je...
Crn flomaster, crn džemper,
crn radio, crna sveska.
Crn sat u mojoj sobi,
sve sliči nekoj crnoj probi.
Crno, u džepu čuči crno,
ispod kreveta leži crno.
Iza crnog stoji...
Sedim potpuno sam u svojoj sobi,
pomeram zavesu, kroz prozor gledam.
Ne valja to u mojoj dobi.
Izgleda ipak da ću da se predam.
Dižem zavesu sve ređe,
ionako...
