Grlim pogledom
blagi dan jesenji,
darove njene
stavljam u krilo.
Čula mi drhte
u tom polju žitnom
u plavetnilu neba
i svetlosti mekoj.
Opasana nežnošću
k’o list treperim…
Iznad mene je,
krupno, zlatno Sunce.
Radost neka
u prste se zavukla
Misli su sanje,
srce nemirno…
A, želje tako –
beskrajno
duge….
