U pomami
zubima pesmu kidaš
samo da stihom
urežeš znak
na živom telu
*
kad bos prođeš
sve gladne dane
u bezglasju
voštanice pališ
*
s neba na zemlju
oči spustiš
nemaš razloga
za ludo stradanje
*
ruke se sakrile
da mač ne dohvate
i proročki nagoveštavaš
– voljan si da praštaš.
