I
Zagledana u daleka brda,
danju. Sa setom u očima.
Zagledana u zvezde na tamnom nebu,
sa snovima u očima.
U duši težak kamen,
u duši pero lagano.
Pero čisto, maleno,
lepršavo.
U duši breme stameno.
II
Noćno nebo odiše
na čudan način.
Na setan način.
Sanjiv način.
Oblaci danju bude
osmeh,
volju, život, lepotu.
Oblaci se noću
ne vide.
Prekriva ih tmina,
duboka i nepredvidljiva.
Sjajna a ćutljiva.
(iz zbirke „Trag misli“)
