Pokušavam da zaboravim tvoj lik,
Da izbrišem sve uspomene,
Da olakšam sebi.
I svakog dana se iznova pitam,
Ko je ovaj čovek što se budi kraj mene,
Čija je ovo ruka što nemirno šara po meni?
Znam, to je lice stranca…
Njegov glas mi nije poznat,
Ne razumem njegove reči.
Ne, ovo nije fer!
On ne zaslužuje to!
On ne zaslužuje moje kruto telo,
On ne zaslužuje moj hladan dodir.
A ti?
Ti si daleko.
Znaš da pokušavam…
I evo me ponovo,
Otvaram novu flašu…
Osećam vatru u grlu,
Osećam kako polako žari i pali mojim telom,
Oslobađa moj um,
Otvara moje srce…
Željna sam te!
Znaš da pokušavam,
Ne krivi me.
Znaš da pokušavam,
Al mi ne ide.
Ne znam koliko mi je vremena potrebno
Da te zauvek ostavim tamo gde pripadaš,
Da te zauvek zatvorim u nekom delu mog uma,
Da nestaneš iz mog srca.
Ne znam koliko će još alkohola
Proteći mojim telom
Dok ne uguši svaki moj jecaj za tobom,
Svaki drhtaj mog tela u želji za tobom.
Znaš da pokušavam…
Izvini, al neću odustati,
Nastaviću da pokušavam.
Ko zna…
Možda ću uskoro prepoznati lice ovog stranca,
A možda nikada to neću moći.
