„slušaćemo džez sa ukusom kiše i peska“
spavaju pajaci
u praznim šibicama
bačenim preko ramena
pod ugašenim lampionima
kraj kontejnera
u parku na klupama
pajaci pajaci pajaci
spavaju pikolini
bambini
čokolini
tranzistor na kutiji
praznoj kutiji od cigareta
monika dominik i
kompozicija za usamljene
džez i komarci
miris trave dolazi kroz prozor
prašina na zavesi
pajaci igraju na mesečini
tri crvene šibice
i puna piksla
džez sa senkama igra po zidu
po prljavom podu
probudite se pajaci
đavolji sinovi
stala je kiša
peroni su prazni
otpravnik vozova spava
na stolici u uglu
ispod velike mape
zaboravio je da ugasi radio
slušaćemo džez
ionako je sve gotovo
lišće zlokobno svetluca na ulici
sami smo na svetu
samo veverice u snu grickaju
ranjenu utrobu hrastova
noć je zatrpana hladnim peskom
kroz otvorene prozore čuje se džez
sve je napušteno i mrtvo
ujutru će ponovo stići vozovi
puni mrtvih riba
vlažnih umornih kurvi iz bugarske
ujutru će ptice probuditi trgove ulice i ljude
probudite se pajaci
oslepeću sam od tuge i usamljenosti
revolucija samo što nije počela
zatvorićemo prozor
ugasiti svetlo i sa zaboravljenog radija
slušaćemo moniku dominik
slušaćemo džez sa ukusom kiše i peska
