O tebi ne umem
ni da govorim,
ni da ćutim.
Ne umem
dovoljno dobro
da te osetim
i u mraku te naslutim.
Imala sam sreću
da mi dodirneš dušu
svojim mekim prstima.
Otkada si otišao,
gomila tuge se stisla
u ovaj trenutak.
Još si kao parfem
na mojoj koži.
Zauvek ću na tebe
da mirišem.
Zauvek ću po
zamagljenom staklu
ime da ti ispisujem,
za vazduh da se borim,
iako jedva dišem.
I zato o tebi ne umem
ni da govorim,
ni da ćutim.
Prestala sam unapred
da se radujem
tvojim dolascima,
jer sam shvatila
da si dolazio
tek da bi otišao.
Ja to ne želom.
Neću.
Ne umem . . .
