Već nekoliko meseci po završetku II svetskog rata, jedan mladić, rođeni Beograđanin, imao je spremnu za objavu prvu svesku (od tri koje su izašle) stripa „Tri ugursuza za vreme okupacije“. Početkom 1946. usledio je žestok verbalni napad od strane Jovana Popovića u listu Borba, u smislu da je reč o nepojmljivo ublaženom prikazu mrskog okupatora i stradanju našeg naroda i omalovažavanju naše krvave i herojske borbe – ujdurme i mangupluci tri tipa koja se posle akcije komotno goste u birtiji itd. Ukratko, sasvim „neprimereno i opasno za vaspitanje novih naraštaja“ (zvuči li donekle kao osnova za znatno kasnija ostvarenja tipa „Balkan Ekspres“?) Taj mladić je bio Milorad Dobrić (1924 – 1991) jedan od obnovitelja posleratnog stripa u Srbiji (ma da, rekosmo, strip nije ni bio u pravom smislu ugušen), neko vreme student arhitekture. „Tri ugursuza“ je radio u saradnji sa scenaristom Vojinom Đorđevićem, i sa pomoćnim crtačem S. Mišićem. Kasnije je odradio još neke avanture ovih likova (poznatih pod imenima Nosonja, Ćoronja (negde Mozgonja) i Bradonja;
napomenimo da oni u originalu potiču od francuskog autora Luja (Louis) Fortona još od 1908! (u originalu Les Pieds Nickelés) a poznat mu je i dugometražni strip „Inspektor Žuća“ (iz 1966, i u kome su junaci antropomorfni kučići; poslednje raspoloživo izdanje u kratkotrajnom časopisu Finesa iz 1990 i neke…)
Ipak, Dobrić se pretežno isticao kao ilustrator, karikaturista (pre svega u Ježu i Malom ježu) i majstor kratkog metra (kaiša) .
Poznati su mu još stripovi/ likovi:
„Kurir Fića“ (u Borbi 1954. do 1968. – poznat i u verziji „Vojnik Fića“ u listu Front!)
„Pera Pešak“ u Politici ekspres (persinifikovana silueta pešaka na displeju semafora)
„Ljuba Truba“ , opet u Politici ekspres, od 1954. Sećam se okruglastog
brke – skromnog porodičnog čoveka, u kaiš-stripovima i na raznim ilustracijama, računajući i nagradnu igru traženja skrivenog predmeta, iz 1980. Samo jednom sam ga zatekao kao gostujućeg lika u nekom stripu srednjeg obima, u kome je glavni junak njegov pajtaš Dača Klekovača – u Ježevom humoru nekoliko godina kasnije.
Tu su još „Slavuj Gliša“, „Mali Raško – šahista nestaško“…
1979. je dobio nagradu „Pjer“ za najbolju karikaturu.
Da bismo nešto ubedljivije dočarali period i žanrove za koji je vezan naš autor , rezimiraćemo linkove sa kojih su preuzete priložene ilustracije:
http://rastko.rs/strip/1/strip-u-srbiji-1955-1972/index.html
