Bio je koban
onaj zagrljaj
sa tobom.
Zagrlio si me
rukama od košave,
a ja sam možda
i više od toga htela.
Oprosti, možda
nisam smela.
Sa tobom
su leteli dani.
Jutra su počinjala
šoljama punim
vruće ljubavi.
Bio si samo moj
i ja samo tvoja.
Tako dobro
sam te osećala,
duša mi je bila
poput žara vrela.
Slutila sam negde
sasvim potajno
da sve što sam
želela, nisam smela.
Dan od oblaka
potpuno siv,
obavijen maglom
gustom,
prekinuo je sve.
Bojom radosti
obojio si tudje sne.
Bez tebe sam
pola žene,
samo sa tobom
ja sam cela.
Sada znam,
da te volim
nikako nisam
smela.
