Note ljubavi opijaju taktovima
želja, orkani nebeske strasti
poslate zarobljenim trenutkom
susreta, umetnica ljubav osvaja,
u krvi želja kida krila borbenom
zmaju seje naizmenično radosti, tugu,
strah i čežnju do bola,
varniči po damarima
mudra vizija pomračenja
razuma, koji pita:
„Je li pijanstvo ili krepost
otrovom nadošlim?“
Razjarena kidiše, lomi
vreme što je tišti,
pritisla, kao jaram, sumnja,
muči opasno ljubav,
postaješ njen sužanj, vremenom
popuštaš vetru
koji huči i nosi sve pred sobom, na
postelji dotaknutih tela pronalaziš
zabranjenu ljubav, opčinjen u
spirali čežnji ispisuješ inicijale,
ljubav im je dala ime, bojiš voljen
telo usnama
još uvek od ljubavi vrelo,
opušten, srećan, spoznajom sebe,
posmatraš svoj lik
u otkucaju ukradene duše, postala
je siromašna, gubeći sebe, a da li i
koliko u Tebi nje ima?
