Oran: Dobro veče.
Anja: Zdravo dragi čoveče.
Oran: Oh, kakva dobrodošlica. Dragi čovek, i to baš ja. Pa to je…baš, baš.
Anja: Opet ste mi trebali….a nema Vas
Oran: Kada?
Anja: Danas.
Oran: Kada danas?
Anja: Danas ceo dan.
Oran: Auuuuuuuu. Počinjete da me brinete.
Anja: Položila sam ispit danas, odmah sam doletela da Vam javim.
Oran: Opaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!!!!! Čestitamooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooo!
Anja: Hvala Vam.
Oran: Divotaaaaaaaaaaaaaaa! Svaka Vam čast! Koji je to u ovom roku?
Anja: To je drugi.
Oran: Sjajno! Šta je sledeće i kada?
Anja: Ali ostala su jos 2 koja cu položiti u narednom prediodu.
Oran: I ako oba položite, koliko Vam još ostaje?
Anja: Ako oba položim, pa oko 11 :)
Oran: Super, super…odlično Vi to gurate…Za godinu, godinu i po, diplomski Vas očekuje. Sledeceg juna ili oktobra ćemo da slavimo. Kako ste proslavili ispit?
Anja: Častila sam se jednim spavanjem :)
Oran: Sa kim?
Anja: Eh sad…i Vi puno pitate…
Oran: Ma recite slobodno…Dragim?
Anja: Ne mogu odgovoriti, isuviše je intimno.
Oran: :) A kako je dragi odreagovao na ovu radosnu vest?
Anja: Jedva de se setio da pita…zaboravio je.
Oran: Gle, nisam to pitao…Već…Kako je odreagovao?
Anja: Obradovao se.
Oran: Lepo od njega. Duša Vam je on, baš.
Anja: Neću o njemu uopšte baš.
Oran: Gle, gle…Zašto nećete?
Anja: Neću, ne želim.
Oran: Pa to nije lepo, da znate…Zapostavljate jedan deo sebe…
Anja: Ne zanima me, neću sada o njemu.
Oran: Ja želim da znam sve o Vama, a Vi jedan tako važan deo sebe ne želite da upoznam.
Anja: Ali ne priča mi se o tome večeras…Molim Vas. Kako ste Vi?
Oran: Pa kad me molite, znate da moram da ispunim molbu. Ja sam odlično! :)
Anja: Odlično, odlično, ili odlično krijem?
Oran: :) Sve sam već rekao, glupo bi bolo da se vraćam na to što je prežvakano…kod krava to nazivaju preživanjem. A obzirom da nisam krava…Zašto bih preživao?
Anja: Rekli ste da ako počnete nema zaustavljanja, niste rekli, a želim i ja o Vama sve da znam…želim.
Oran: Nisam rekao jer ste se isključili…a sada mi se ne nastavlja…
Anja: Niste fer.
Oran: Vi niste fer…Prvo ste me odvukli u sitne sate…kada se čovek otvara lako…a onda ste me otvorili, kao otvarač za konzerve konzervu čeličnu…a onda ste me probali…i nestali. A ja što ostah onako otvoren, izreckan…To nikom ništa, je li? I sad još ja nisam fer. Vrlo zanimljivo tumačenje, nema šta.
Anja: Čoveče, znate da nije tako.
Oran: Ne znam, naravno da ne znam. Odakle bih znao…Ja samo govorim suve činjenice.
Anja: Tačno je da priznajete sve posle određenog vremena, ali nije tačno da sam Vas ostavila tako…
Oran: A kako ste me ostavili? Nasmejanog?
Anja: Znate, ali ubeđujete sebe u nešto suprotno.
Oran: Srećnog? Veselog?
Anja: Pa nadam se da Vam je bar malo prijao razgovor sa mnom.
Oran: Naravno da mi je prijao…do bola!
Anja: Preterujete.
Oran: Pa malo. :)
Anja: Nevoljno sam otišla juče.
Oran: Pa kako to opet nevoljno?
Anja: Ustala je mama, videla me, i počela kako ne moze da spava…itd. da gasim svetlo…Idem, moram. :(
Oran: Pozdrav…
Anja: Zdravo.
Oran: Laka noć…
Anja: Sorry.
Oran: Pa.
Anja: Sutra ste tu po danu? Možda?
Oran: Ne.
Anja :( Aktuelna je priča kako preterujem sa netom ovih dana, pa mi se uvode kazne, samo zato…inače, ostala bih sa Vama.
Oran: Potpuno su u pravu…
Anja: Non-stop. Na čijoj ste Vi strani?
Oran: Ja na Vašoj, a Vaša je na majčinoj.
Anja: Nije…oni su danju tu…
Oran: Svejedno…Pakujte se i idite.
– nastaviće se –
Osamnaesto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
