Anja: Dobro jutro, Oko. Opet ste mi došli u san…Prepričala sam sebi jutros, ali očigledno je bilo nedovoljno. Čini mi se samo da je bilo nešto kao…pa stalno se škola pojavljivala kao mesto gde provodimo najviše vremena, osnovna škola, s tim da sam ja još imala neku proslavu kod mene u školi, na fakultetu, pa mi ste mi bezrezervno pomagali u izboru toalete…i još…radili ste sa četvrtacima, mislim da je bilo nešto pred letnji raspust…i još ste me i upoznali sa Vašim učenicima. Pomagala sam Vam i da sredite učionicu, a kad sve to završimo…došli ste kod mene. Živela sam u nekoj ooooogrooomnoj kući koja se sastoji od nekoliko objekata…nešto stvarno ogromno i tu smo pripremali neku proslavu (možda se to nešto pomešalo, možda je samo jedna proslava, ali znate kako je u snovima, sve se prepliće i meša).
Zajedno smo sređivali rasvetu…ubeđivala sam Vas da imam najbolju rasvetu koju je iko ikad video, a Vi ste na to: ma kako ćes osvetliti drugi deo ako su nepovezani? I da…držala sam u ruci nešto, neke papire smotuljane…i dok ste mi ih uzimali iz ruke, iz šake (ogromne šake) dodirnuli smo se prstima…i bilo je njami. Toliko se sećam, za sada. MADA, sve što više prolazi od tada, više blede slike, ali, ako se setim još čega, obavestiću Vas. Jojjjjj, koliko mi je ovo nedostajalo. Deo mene se osećao…zamislite da uzmete jednu praznu teglu i ubacite muvu u nju, e tako sam se osećala, uh…i šta bih ja bez Vas?? Šta? Šta??? I…nisu mi sad nalakirani noktići, čisto da se zna, ali smesta idem da se depiliram, smesta. I još nešto sam maločas poželela da Vam kažem, ali zaboravih sada, toliko o važnosti toga… :)
E, da…niste dobro uporedili ono VOLIM i LOTO, samo da se zna. Ovo prvo je osećanje, skup osećanja, a Vaš loto je puka želja za novcem. Eto, neuporedivo je jednostavno. Treba jos 300 stvari da uradim, zato, pozdravljam Vas, želim Vam lep dan…ma sve lepo Vam želim….Kako ste mi Vi Oko? Šta radite? Kako provodite ove dane??? ČIme se zanimate???? Viđam Vas prilično često…čak sam pomislila za jednog lika da ste Vi (imao je stomačić u petom, pa me je to malo bunilo)…ali čovek je samovoljno došao do mene i počeo da se raspituje. Tada sam bila ubeđena da ste Vi. Ali ubeđena. Imate li ranac? Ako imate, taj ste. Još je počeo da mi pokazuje kožu. Glas mi je otišao, ruke su počele da se tresu…I ja kao…pa imete ovo i ovo i ovo, ovo je za to i bla, bla, ne znam ni ja šta sam pričala, znam samo da sam se pogubila. I on kao…pa hvala, ne planiram sad ništa, ali hvala na objašnjenju, to me je zanimalo, i jos svašta…pogubila sam se. Pričam sa njim i mislim u sebi: pa nije valjda da je to on i da neće da se javi??? Uh. Bilo je svašta u mojoj glavi, ali nadam se da niste bili Vi. Eto. Nije mi se dopao onaj deo sa stomačićem njegovim, možda Vašim. A i ko zna ko je čovek, napadam ga bez razloga. Eto. Ne radim danas, da znate, ali idem do grada. A imate i onu teoriju da ako su Vam svi nervozni, onda ste i sami takvi. Zato, ako svuda vidite dečake, možda ste i Vi ipak muško…Mada sam i to sumnjala :) Eto. Pozdaravljam Vas. Znate li da ste mi dali Vaš broj???? Da, da…samo eto tako, ni tažila nisam. Samo što, bio je kombinacija brojeva ljudi koje znam, tako sam ga pamtila u snu. Eto. Detalj. Idem sada. Lep dan danas, mojjjjjjjjj. E takoC. Pozdravljam Vas puno, puno, puno. Vidimo se…Navraćaću još par puta dok ne odem, možda Vas nađem, a i sama sam sada pa mi niko ne stoji nad glavom. Sinoć, da ste samo videli…Rekla mi je mama, zapretila da će mi ugasiti sve i da će mi zabraniti pristup i počela da viče, probudila se i došla, eto. Čak je žena došla da ugasi, ma…Neću više da blebećem. Pozdravljam Vas, mnogo ste mi nedostajali, mnogo baš. Ćao. Pozdravljam Vas.
Oran: Dobar dan, Anja. Da Vam bude baš, baš dobar i osunčan…sunčanim zracima i osmehom…Vašim i mojim…moj već kreće ka Vama…Svašta ste mi ispričali…Ja sam prosto počastvovan što sam opet u Vašem snu…Godi mi to, moram priznati, i to veoma. A sve ste mogli napisati, bilo kakvo mesto…od pećine, preko otvorenog prostora, pa do hotela…ali pusta škola u sred raspusta…brrrrrrrr…Kada je raspust ne volim ni u snu da je vidim :) Nisam dolazio kod Vas, nikako…
- Ne znam kako izgledate.
- Ne znam gde radite.
- To je apsolutno neizvodljivo. Voleo bih ja da Vas vidim, jako…to svakako. Ali, jedno su želje…da se ne ponavljam. Malo me brine ova Vaša euforija povezana sa mnom, ako se to tako može nazvati. U stvari, brinem se za Vas, manje za sebe. U stvari, ako ćete pošteno, mnogo se brinem za Vas.
Dragi ste mi veoma i baš zato bih voleo da ovaj naš…šta god da je, odnos…shvatite potpuno bezazleno…zaista…Mnogo ste mi dragi i mnogo bih želeo tako to da shvatite, baš. Znate, meni nije bilo kao muvi u tegli, meni je bilo kao muvi u vasioni, svemiru, kosmosu…Crnoj rupi :) Eto, a moram reći da sam uspeo da svoje odnose pokvarim sa nekim ljudima oko mene…U stvari, oni su uspeli uz moju pomoć, jer sam se ovoga puta ja nepopuštao kada inače perćutim ili popustim…Bilo je baš zategnuto…Shvatio sam ponovo ono što sam shvatio odavno…A to je da su neki ljudi strašno sebični, ali baš i bezobrazni. No, hvala Bogu, nisu takvi svi. Postoje i izuzeci. Je li tako, Anja? :) Bilo mi je toliko bezveze da sam bio potpuno sam. Sasvim sam, bez Vas. Nisam više mogao reći…Ma nema veze, sunce sija, Anja je tu, dan je divan…Anja je tu…Nisam više mogao reći…doći će veče, Anja je tu…Nisam. I bilo je…pa bilo je veoma tužno. I prazno. A šta se danas dešava? E, danas sam opet onaj stari iako se ništa, ali apsolutno ništa, u odnosu ljude iz okruženja prema meni nije promenilo.
Nema veze, sunce sija, Anja je tu…Dan je divan, Anja je tu…Večeras ću videti Anju…Sve je, ali baš sve, je baš je sve kako treba! Sjajno! Danas mi se nakačile neke obaveze, opet…ali, nisam ih ni osetio, baš.:) Eto, šta više reći osim da je divno što postojite i što sam imao tu ludu sreću da pri odlasku sa ovih prostora naletim na Vas. Međutim, moram još reći da sve ovo i dalje nema nikakvog smisla niti logike…i da vodite računa o svojim osećanjima…Ne prepustajte im se. Budite razumni…pokušajte da Vam ovaj kontakt osveži život, kao što osveživač osveži prostoriju. I pokušajte da se zadržite na oredeđenoj distanci, koristeći osveživač. Koristite me kad Vam odgovara i koliko Vam odgovara…ne preterujte… a ja ću u bilo kojoj, pa čak i najminimalnijoj varijanti biti izrazito srećan, bašš. I još nešto…nebitno je da li ste muško ili žensko vise…Ako ste muško, slobodno recite. Nema potrebe da se krijete kad sam ja u pitanju, ali baš. Budite potpuno sigurni u to. A ako ste Vi Vi, na onoj slici, u šta uopšte ne mogu da poverujem jer bi to bilo ravno katastrofi…:) Mora da poradite na noktićima, kosi, obrvama…i ostalim stvarčicama koje odvajajau muško od ženskog (trepavice nisam uspeo da vidim, verovatno su one obrnuto proporcionalne Vašim prstima :) Ako ste Vi Vi, naravno:) A Franc List je produžavao prste izvlačeći ih na silu…želeo je sve dirke da dohvati…i tako se povredio, poprilično. Tako da Vam savetujem da prestanete više da ih izvlačite…i previše su dugački, možete da svirate klavir jednom rukom :) Ovo sve pišem jer sve nešto mislim da ono niste Vi. Ako jeste, oprostite za možda poneku grubost u šali ili neukus, dešava se i najboljima :) Puno Vas pozdravljam i želim da imate divan dan. U iščekivanju…:)
– nastaviće se –
Četrdeseto poglavlje elektronske i do sada neobjavljivane knjige Zorana Todorovića „Oran i Anja“
Ako neko pomisli da je vredno štampanog izdanja, može se slobodno obratiti autoru romana, tj. meni. Uživajte u nastavcima (ako možete i ako ste uopšte i ovo poglavlje pročitali :)
