SVETLO LjUBAVI I LEPOTE
U SRCIMA LjUDI
Sveti vladika Nikolaj Velimirović
,,SVE ZA DUŠU, DUŠU NI ZA ŠTO” –
,,Hrana telesna je za telo, a hrana duhovna je za dušu. Telo se mora hraniti da bi trajalo, duša se mora hraniti da bi živela. Telu se daje hrana zemljana, jer je telo od zemlje. Duši se daje hrana nebeska, jer duša je sa neba.”
Pojavila se još jedna zvezda na književnom nebu opusa izdavačke kuće LOTINA. Radi se o zbirci prikladnog naziva ,,Svetlo ljubavi i lepote u srcima ljudi”, priređivača Rade Lotine. Kažemo prikladnog naziva, pre svega zbog toga što je ,,ljubav, sama po sebi osnovni zakon na nebu i na zemlji”. Iz nje se rađa lepota u srcima, odnosno dušama autora koji su zastupljeni u zbirci, bilo pesmama, bilo proznom rečju, odnosno, pripovetkama. Zbirka koju ćemo predstaviti u daljem tekstu jeste po svom sadržaju ,,hrana za dušu”, a istovremeno može darovati lepotu svojim čitaocima. Lepotu duha, lepotu duhovnosti, ljubavi prema pravoslavlju, crkvi, uopšte prema bližnjima i ljudskom rodu. Naravno, pisci su naizgled obični u svojoj svakodnevnici, ali, iako su od krvi i mesa, oni su pre svega misleći ljudi sa bogatim životnim i duhovnim iskustvima. Ta i takva iskustva su bila izvorište za nastanak ove zbirke, sve u slavu Boga, vere i svih etičkih normi proizašlih iz Biblije i vekovnog bitisanja srpskog naroda na ovim turbulentnim prostorima. Naravno, postojalo je i ono prethrišćansko doba, kada su naši preci verovali u Peruna i druga paganska božanstva. Ostalo je dosta tragova tih davnih vremena u našim običajima i obredima (mitološke nar. pesme, obredne pesme i sl.), a jedan od najlepših primera takvog pogleda na svet nalazimo na početku ove zbirke, u originalnoj i vrlo duhovitoj pripoveci ,,Genjino verovanje”. Sadržaj je takav da će nam svakako izmamiti osmeh. Po mitološkom obrascu, osim ove pripovetke možemo izdvojiti još jednu pripovetku ,,Neposlušna deca”. Zahvaljujući uspešnoj primeni personifikacije kroz razgovor Sunca sa Zemljom, obrađene su najveće ekološke katastrofe koje se uveliko dešavaju i koje ozbiljno ugrožavaju opstanak ljudskog roda. Na žalost, ovde nema osmeha, već jakih emocija ugroženosti i osude zbog nemara ljudi prema životnoj sredini. Bez obzira na književni rod i vrstu, u zbirci su zastupljeni svi mogući motivi, počev od ljubavnih, rodoljubivih, refleksivnih, a sve je posebno zaodenuto duhovnošću. Naravno, sa manje ili više uspeha, zavisno od nadahnuća autora. Tu su i porodični odnosi, negativne pojave kod nas i u svetu, čak i jedna interesantna rasprava o rodnoj ravnopravnosti kojom autor vešto dokazuje do kakvih apsurda nas može dovesti striktno poštovanje novih propisa kada je jezik u pitanju. Pripovetka pod naslovom ,,Ne laži”, govori zapravo o osvajanju slobode i tiče se odrastanja dece koja svakako u jednom trenutku života lome zaštitnički štit brižnih roditelja, želeći da sami donose odluke o sopstvenom životu. Tematika sa kojom mogu da se identifikuju svi roditelji i njihovi potomci. Osvajanje slobode, ali u duhovnom smislu je vezano i za pripovetku ,,Nebeska i zemaljska pravda”. Radi se o nesrećnom, promašenom prijateljstvu koje bi, po nekoj logici trebalo da preraste u ljubav.Ravnodušnost bivšeg prijatelja u prvi mah deluje razarajuće, ali se junakinja vraća sebi, odlučivši da ,, ide putem ljubavi i duhovnosti, a na tom putu nema mesta za gnev, zavist i mržnju.” Lekovito, zar ne?! Sledeći krug pesama i pripovedaka su vezane za međuljudske odnose i željom ,,da čovek čoveku bude Brat”. U pesmi iz kog je sledeći stih imamo odličnu paralelu sa Hobsom:
Jer, ,,bitke se više ne vode fer,
gde ljudi omanu, nek Bog pomaže,
da čovek čoveku ne bude Zver”.
Sudbina ume da bude prevrtljiva, stepenice života mogu voditi i naniže kao u pesmi ,,Beskućnik”. On je bio svojevremeno bogat, ,, navik’o da daje, al’ ne i da prima”.Evo dokle je došao jer je ,,hteo da ga ljudi vole”. Prava ljubav i poštovanje se ne mogu kupiti-to je kasno shvaćena istina. ,,Kad suza boli”, druge autorke takođe sjajnom metaforom naglašava činjenice vezane za lažno prijateljstvo:
,,Ko sam ja tebi, ko si ti meni
kada mi lomiš
već slomljene grane?”
Sličnost i isto stilsko sredstvo u pesmi pod naslovom ,,U nemilosti” još jedne ojađene duše poete:
,,Napadala me nemilice i ala i vrana,
gazile me đavolje čizme potkovane,
umesto goluba poklonili su mi gavrana,
i polomili tek olistale grane.”
Optimizam bude stihovi želja iz pesme ,,Osećanja”:
,,Hajde da opet budemo ljudi.
onakvi kakve nas Tvorac voli,
nek svako istinu i samo istinu tvori,
i nek svako svakog samo voli!”
Evo i saveta jedne od autorki, kako se odbraniti od zla, pakosti, licemerja i mržnje: ,,Najmanje tri puta dnevno da koristim osmeh, tri do pet puta da koristim zagrljaje, da volim dvadeset šest sati, od mogućih dvadeset i četiri. Da pomažem kada mogu i koliko mogu. Da ne očekujem ni od koga ništa.”
Duhovnost koja je plod religioznog nadahnuća je najviše zastupljena u ovoj zbirci. Počinje pesmom ,,Verujem”,a završava nekom vrstom propovedi pod naslovom-pitanjem, ,,Zašto verujemo u Boga?” Izdvajam poruke i stihove koji su plod zajedništva i ljubavi prema pravoslavlju i Svetom Trojstvu – Ocu, Sinu i Svetome duhu:
,,Verujem jednom Bogu, svemogućem stvoritelju,
njegovom sinu, Gospodu Isusu Hristu,
svetom Duhu, ka večnosti voditelju,
verujem u temeljnu, pravoslavnu veru čistu”
( ,,Verujem”)
,,Bože, Bože moj, moćan si i veliki
Tvoja je, Tvorče, bezmerna snaga
Budi milostiv, ne sudi strogo
Duši koja za spasenjem traga.
(,,Razgovor s Bogom”)
,,A On će ti reći:
Ne boj se!…Otvori oči!
Ja bdijem i sejem seme dobra,
Veruj!”
(,,Oči i tama”)
,,Božja ruka nek nas vodi
mi i dalje verujemo
i ljubimo bližnje svoje
pravoslavlje mi sledimo.”
( ,,Slavlje”)
,,Smiluj se, Bože, ljudima grešnim
Rasteraj zlo, tamjanom okadi
Pomaži svetim mirom nas ponizne
Ljubav neka se širi i ovaplodi…”
(,,Čekajući Godoa”)
,,Videh sveprožimajuću svetlost.
Osetih prisustvo Boga i milost.
Bejah duhom iznad tela, sluga i rab Božji.
Bejah misao jasna i svetlost reči”
(,,Svetlost reči”)
Mnogi ljudi ,,tek na kraju se očajnički, shvativši da su tražili beskonačnost u truležnosti, okreću Gospodu i jedinome Spasitelju koji ih može izlečiti…” (,,Zašto verujemo u Boga?”)
U skladu sa naslovom zbirke, a i recenzije, izdvajamo i stihove onih autora koji su na neki poseban način govorili o lepoti srca, odnosno duše.Emotivno ispunjava pripovetka ,, Veruj, svako ima svog anđela čuvara” o nesvakidašnjoj duhovnoj povezanosti bolesne monahinje sa Blaženkom, ženom koja joj nesebično pomaže prilikom boravka u bolnici. Pripovetka se završava pitanjem:,,Možemo li živeti tako da budemo bar od pomoći, ako ne Anđeli čuvari ljudima koje srećemo?”
Odgovor na pitanje gde je sreća, nalazimo u stihovima:
,,Često se pitamo gde je sreća…
Tu je u nama, okolo kruži,
Od blaga i zlata ona je veća
I sa lepotom duše se druži.”
(,,Zagrli sreću lepotom duše “)
,,Istražujem prostranstvo duše mi smerne,
Gizda je dobrota, vera, ljubav, nada.
Na usnama molitva, ruke sklopljene.
Božji blagoslov u duši mi vlada!”
(,,Smerna duša”)
,,Plemenitost ljudska i ljudska dobrota
s čašću i poštenjem duše su lepota,
sa njima se čuva DUHOVNA ČISTOTA”.
(,,Vrlina svaki greh pobeđuje”)
,,Dobro u susretu sa dobrim
osvetljuje i drugima put,
sklanja prepreke ohrabruje one iza nas.”
(,,Dobrota”)
,,O, lepoto ljudske duše,
pokaži se češće.
da bi bili nagrađeni trenucima sreće.”
(,,Izlivajmo dobro”)
,,To su ljudi što za ljubav znaju,
duše bolom očišćene
pokajanjem osvetljene
Božjim Duhom ispunjene,
okom neba odvedene.”
(,,Oko neba”)
,,prenesi veru, ljubav i nadu
na svoje potomstvo
ne dozvoli da padnu
pod đavolju ruku,
nauči ih da u duši
naprave Crkvu…”
(,,Veruj i ti”)
,,A za dušu, nosioca osećajnosti, pesnik kaže da ona boravi u srcu. Tako neka bude! Dokle srce kuca, duša živi, čak i ako je mozak ,,posustao”…
(,,Razmišljanje o duši”)
,,Posadiš li ljubav, gle, ljubav će nići,
milost, seme blago, do neba će stići,
pruži ruku drugom, daruj njemu pomoć.
radost biće nagrada, izbledeće nemoć”
(,,Božja bašta sreće”)
U ovoj zbirci postoji i manja grupa pesama u kojima je, osim duhovnosti, rodoljublje u prvom planu. Ratovi i sve ono što nas je snašlo u prošlom veku su ostavili dubok trag u svima nama. Narod smo čije je postojanje ugroženo ne samo NATO bombardovanjem, već i otimanjem kolevke naše, Kosova i Metohije. Zbog bolje preglednosti, izdvojeni su iz tih pesama reprezentativni stihovi:
-O zemljo moja, ti Srbijo mila, odbrani korene da ih ne saseku…
– Molim te, Bože, da vratiš oteto; sve što je oteto, to je i prokleto!
– Knezu Lazaru: Zahvaljujem ti,što si primerom svojim, Srbiju zemlju da spaseš želeći, telo duhu potčinio, a duh veri Pravoslavnoj.
– Srbijo, najlepša bašto, zauvek ostaće sećanja i večno pitanje ZAŠTO?
– Plač, lelek na sve strane, svakoga tuga stiže, al’ opet će zemlja moja iz pepela glavu da diže!
Svi autori pesama i pripovedaka iz ove zbirke, mogu se naći u stihovima pesme ,,Mirosnica”, autorke Zore Davidović. Književnici imaju posebnu odgovornost kada je pisana reč u pitanju. Oni su lučonoše, roditelji žive ili pisane reči. Uče ostale dobru, lepoti davanja i primanja, ljubavi prema bližnjem i svemu onome što treba poštovati kada je u pitanju život u ovom kutku Univerzuma. Međutim, oni ujedno moraju biti osobe od integriteta koje će stalno ukazivati na sve ono što donosi patnju i zlo. Reč njihova je najjače oružje i, kako kaže pesnikinja, ,,ne treba da zaćuti i pokajnički nevina, pred krivima da kleči.”
