Ž. A. R.
“ IZGORI ! NIJE SVAKI DAN DANAS“.
*
živimo u vremenu koje je brže od života
a sporije od prošlosti
koliko je to opasno videćemo
za sada je za neke samo korisno
* *
iznenada nas je ovaj dan ostavio na cedilu
odjedanputa je nestao
tamo gde je do skoro bio dan ostao je mrak
za noć je još rano
ipak smo se snašli
sve je počelo da svetluca
stojimo u međuvremenu između dana i noći
i strpljivo čekamo trenutak
u kome će početi regularno vreme
za večernje aktivnosti
***
gde li su sada svi naši prijatelji
oni sa kojima smo sitnili, grickali, načinjali, otkrivali, saznavali
prve tajne života
gde su sada sve te lepe devojke
koje su nekih davnih noći
svoje lepe oči, mekanu sjajnu kosu, svoje tople dlanove, poklanjale nama
kao darove
dan je prošao kraj nas a da ga nismo ni videli, dodirnuli, zapamtili
nismo bili tu
grad strpljivo čeka da se vratimo iz svojih uspomena
i da sa njim krenemo u ovu noć punu iznenađenja
****
a noć večeras stiže u naš grad nekako neobično, drugačije
jednostavno dan se zgušnjava i grad postaje sve manji
jedino se semafori dobro drže
valjda zato što brzo menjaju boje
*****
dan je bio hladan
senke su cvokotale na trotoaru
gde li su sada oni grozni, oni vreli letnji dani
da ih spustimo u ovo hladno veče,
u zaleđeno jutro
pa samo da cvrče
******
šta se zaista događa sa našim osećanjima
da li stare zajedno sa nama ili ostaju negde, ko zna gde
da bismo jednoga dana mogli da se vratimo po njih ili, kada se u tom
velikom životu izgubimo, zalutamo, da nam budu orijentiri
ka boljem svetu ili svetu u kome smo mi bili bolji
*******
senke uspomena prekrivaju nas poput miholjskog lišća
a život traje u priči laganoj
lepoj, tihoj priči, kafanskoj, ponoćnoj
sladak i lep kao poslednja tura pića
pred jutro
********
počelo je, noć se razlila ulicama, zvezde zauzele svoja mesta na nebeskom svodu
pariško modri obrisi grada
pomaljaju se iza uličnih svetala
izađimo, zaplovimo kroz noć prema jutru
ako ne zbog nas
ono zbog onih kojih nema
koji nisu stigli na cilj
u ovoj trci bez početka
i bez kraja
