IZ STARIH ALBUMA
prvo su sa svadbi nestali okićeni dorati i blistave čeze, a zatim, neprimetno, i ponos naše automobilske industrije: fiće, stojadini i jugići
Tesnim sokacima naših gradova zvrče, drče, hukću, šušte, guše se, bruje, zuje, razmeću se, strani automobili. Penzioneri svetske automobilske industrije. Doterani, okupani, izglancani ko stare udavače. Ko novi. U proseku imaju po deset godina. Verujem da preko milion godina svetske auto industrije pritiska naš istrošeni asfalt. Kaldrma se uvija pod tim isluženim starinama. Nekadašnji ponos nekadašnjih “Zavoda crvena zastava“ začuđeno posmatraju sve to krsteći se i levom i desnom. Radnici se ne mešaju. Oni su odavno tv radnici. Statisti. Učesnici programa o kome svi pričaju a niko ga nije video. U tom scenariju za naše autiće, “zastavine” veterane nema posla. Smucaju se ulicama jugići, stojadini, starci fiće radoznalo zagledajući sjajne kolege iz velikog sveta, posmatrajući ih kao filmske glumce, sećajući se vremena kada su ih jedino viđali na svadbama u rukama brkatih gastarbajtera koji su, zavaljeni u te grdosije ponosno krivili svoje šeširiće dižući prašinu niz krivudave puteve svoga zavičaja. Odavno se sve promenilo. Sada je samo overeno što bi rekli. Zastanu kraj nekog puntića ili novog fiatovog modela, razmene po neku kao sa dalekim rođakom i produže dalje. Nije ovo više ono vreme. A možda noću, na parkingu, kada ih niko ne vidi, prilaze svojim slavnim kolegama i traže im autograme. Noću, skriveni senkama svog rodnog grada gde se sada osećaju kao uljezi.
