Dok plešeš sa mnom bez dodira ruku
vučeš me snagom u dubine tame,
lomiš mi srce komadiće sakupljaš
za sutra, za dalje putovanje.
Budi milostiv, daj da odem,
ne može srce u patnji da traje,
suze se suše, odbijaju da bole,
svijetlo traže da sjaje.
Budi milostiv ovom suludom snu
što u nigdje tužno putuje,
oslobodi mi srce, smiji se sretno
kada vidiš da opet luduje.
S tobom samoća još više boli,
anđeli tame ruše sve,
oslobodi me da stignem na vlak,
neka vozi, ma bilo gdje.
Pusti me, molim se svaki tren,
odsanjana je ljubav duga daha,
tražim smiraj bez patnje,
bez bola i kajanja.
