Gospode silni, osmatraču duša,
Čuješ li lance, orobljeni zveče,
Dok im se suza u oku penuša,
Mnogi narodi tamničeni kleče!
Nekad se čini da odsustvo tvoje,
Ima smisao u suštini stvari,
Ali se duše napuštene boje,
Da im sudbinu demon ne pokvari!
Kao da nisi godinama bio,
Prisutan ovde – gde se često strada,
I kao da si Svetlo zavek skrio,
Jer tama Zemljom i vodama vlada!
Ako si mogo s krsta da nas lečiš –
Možeš li silu pošasti da sprečiš?
