NOVI ČOVEK
Bačen je. Na đubrište istorije, u nedođiju i nepomen. Možda je još ovde, ali kao da nije. Koga je još briga gde je i da li je! Mi smo tu i pravimo novi svet. A za to nam treba novi čovek. Stari je pokazao kakav je. Novog ćemo čoveka vlastitim rukama napraviti, od brašna ga umesiti.
Mesimo ga, mesimo. Testo u vrelu rernu stavimo. Novog čoveka nestrpljivo očekujemo. Iz rerne ubrzo brašnjave glave proviruju. I ne znamo zašto nam se tako poznate čine.
Đorđe Otašević
