Već danima se motam oko čokoladne torte u jednoj slastičarni, tako mi je lijepa, sočna, privlačna. Zamišljam joj ukus i uživam unaprijed. Čokoladna torta je to, ukus poznat.
Opirem se iako znam da je bitka unaprijed izgubljena. Poklekoh i uzeh je.
Jedva čekam da joj ukus osjetim ….a onda … razočarenje … Nit’ je toliko sočna, nit’ je toliko ukusna.Ni blizu one torte iz mojih misli, niti čokoladne torte na koju me je podsjećala. Razočarana sam ….
Ipak, drugi dan dadoh joj novu šansu (kupila više komada –pa da se ne baci) ali sada bez nekog očekivanja. Iznenađenje …Sada mi je mnogo sočnija, ukusnija. Uživah u ukusu i pitah se kako ga ne primjetih dan ranije, zašto se razočarah ….I skontah. Da, velika očekivanja na osnovu sličnosti sa drugom tortom, iskustva ali i velika želja.
Tako je nekako i u kontaktima sa drugim ljudima. Ponekada upoznamo nekoga i bude nam drag, simpatičan (ili nesimpatičan) jer nas izgledom, gestakulacijom, govorom podsjeća na nekoga nama dragog (ili manje dragog). I očekujemo već poznat odgovor, reakciju, pa se razočaramo kada ona izostane.A nekada na osnovu par izdvojenih karakteristika stvaramo sud o ukupnosti osobe i na njemu gradimo očekivanja, a kada ne dobijemo očekivani (zamišljeni) odgovor razočaramo se. I pitamo se šta bi, nesvjesni da smo novi odnos počeli da gradimo na temeljima starog ili na osnovu pretpostavljenog. Da novoj osobi i nismo dali šansu da je zaista upoznamo u njenoj jedinstvenosti.
A kada otpustimo očekivanja i otvorimo opcije, vjerovatnoća za novi, konstruktivniji, kvalitetniji odnos raste.
