Značajnu prekretnicu u istoriji tehnike predstavlja pojava vodenice, jer se njom otkriva novi izvor energije – snaga vode – koja će sve do 18. veka imati eminentno značenje za proizvodnju. Preteča vodenice bio je točak za crpljenje vode.
Prva vodenica postojala je početkom 1. veka n.e. u kraljevini Pont (Mala Azija). Raširenost vodenice, zavisne o vodama, u prvo vreme u Rimskoj imperiji nije bila velika, pre svega zbog uske povezanosti mlina i pekare i zbog lokacija pekara u središtu gradova; u Rimu su, u Kaligulino doba (37-41) g. mlinove pokretali konji i magarci; u Ostiji i Pompejima iskopane su pekare, koje su u 1. veku n.e. mlele žito pomoću rotacionih mlinova na životinjski pogon. Tek u razdoblju kasne antike postojale su u blizini Rima, na Janiculumu, brojne vodenice, ali njih nisu pokretali prirodni vodotokovi, nego javni vodovodi.
Spominjanje vodenica u ediktu o cenama cara Dioklecijana navodi na zaključak da su vodenice krajem 3. veka već bile široko rasprostranjene. Kad je uvedena vodenica, pesnik Antipatro iz Soluna napisao je svoj čuveni epigram:
“ Neka vam ruke miruju, djevojke mlinarice,
Spavajte duže, iako pijetao najavljuje jutro,
Cerera je svojim nimfama naredila da preuzmu posao vaših ruku.
Odozgo na kolo skaču duhovi vode,
Okreću osovinu i s njom i prečke kotača, što se vrtoglavo vrte
I pokreću teške mlinske kamenove“
Pesnikova očekivanja, međutim nisu se ispunila. Tehnički napredak nije imao za cilj olakšati uvete radnom čoveku, već povećati produktivnost rada.
*****
Nadam se, da će vam se, ova kratka istorijska zanimljivost dopasti, obzirom da, do sada nisam pisao u ovom smeru.
