Toga dana, kiša je lila
nad Šapcem, gradom snova naših.
Neumorno hodam parkom
tražeći mesto, gde sam te
prvi put ugledao,
gde sam te ljubio…
Istim žarom grabiš korake,
onim istim očima gledaš na svet.
Nisi se ni malo promenila.
Dozivam tvoje ime,
želim da ti čujem glas.
Ne odazivaš se, naravno.
Ukočen ostajem, dok kiša lije
nad gradom snova naših.
Više te nikad nisam video,
Čujem da si sada srećna tamo negde…
A kiša k’o kiša,
lije i dalje kao onog dana…
