Ако је сунце звезда
Најлепши зрак светлости
Да ли је немир мисао
По коме те цео живот памтим.
У овом свету суровости
Ослоњеног самог на себе
У погледу недоречених ствари
Постојим само због тебе
Док около мишеви коло воде
А мачке огризле у сујету и безвлашће
Надахњују вештог и мудрог рибара
Да са удицом нешто мало улови
Поларног црва у љуспици јабуке
Угашеног вулкана у наручју пепела
Где облак веже кишу и усахле громове
Удицом замахнуте рибареве мреже
Што се срећа сама на небу појавила.
