Osipam vaši
Gudalom sričem
Na pevca gasim
Turobno jaje.
Pas laje iz potaje
Vetar mi bije iz grudi
Oslonjenog na prošlost
I sve me nešto sebično veže
Da pravim partitude i mreže
Violinskog ključa neprebolne
Pesme u rađanju novog stiha
Na klaviru žičane strune
Prosutim nevremenom bola
Slušam beskrajnu odu života
Belih miševa u slamenom šeširu
Muziciraju devetu Betovenovu sinfoniju
Na prosutom mišomoru i strahu
Memljivog klavira iz bakine šupe.
