Zapalićemo noćas sveću,
Našu.
U njoj će planuti ljubav
Ko daleke zvezde sjaj.
U ponoć ćemo podići čašu
I stopiti se nežno u zagrljaj.
Ćutaćemo, jer šta bi drugo,
Znam,
Reči su suvišne ako se duše
stope.
Oko nas nebo će biti najlepši ram,
Kad nam se usne kao skazaljke
sklope.
U novi dan ćemo
Zajedno zakoračiti smerni.
Znajući da nas samo
Privrženost jača.
Mirisaće pečeni krompir
u rerni
i ljubav ko cimet iz kolača.
A onda ćemo valcer otplesati,
Naš.
Bićemo najluđi par
U haljini i starom odelu.
Šuštaće s plafona pozlaćene trake
Ko šaš.
I srebrne šljokice rasute po čelu.
Na licima će nam po jedna bora
nići.
I ličiće na dugački kristal od leda
beli
A mi ćemo držeći se za ruke
U san otići,
putem na kojem smo se davno sreli.
