Imao sam nastup u jednom bosanskom mestu
Došao sam pola sata ranije
Vrata tog prostora bila su otključana
Ali nije bilo nikoga
Ni domaćina, ni gostiju
Bile su knjige
Bile su stolice postavljene
Svetla upaljena
Ali nije bilo ljudi
Seo sam i čekao
Onda sam na stolu našao poruku
Da će domaćin malo da kasni
Niko od publike nije došao
Onda sam izašao ispred
Posmatrao prolaznike
I kao u neko staro doba počeo da ih pozivam na nastup
Pričajući im o čemu se radi
Gledali su me čudno
Neko je išao u kladionicu
Neko se vraćao sa posla
Neko je išao ispred radnje da pije
Neko je samo prolazio
Niko mi nije došao
Osim čoveka koji je kasnije svratio
Da zaključa prostoriju
Otišao sam do obližnjeg kafića
Igrala se neka utakmica
Uvek se igra neka utakmica
Svi su gledali u veliki ekran
Hipnotisani
Bio sam okrenut suprotno od ekrana
Gledao u sve te poglede
Zapitan šta tražim tu
Onda sam izašao, malo prošetao
Vratio se u sobu
Zapitan gde sam to došao
Kome da se obratim
Za koga sve to da izvedem
Kada nema nikoga
Danas ljudima mogu da kažem da sam bio u tom mestu
Nastupao
Ali mi niko neće verovati
Zato što me niko nije ni video
Možda najgori osećaj
Postojati
A biti nevidljiv
Ili izaći pred ljude
A nema ljudi
Samo sablasna tišina
Samo sablasna praznina
I sve je tu
Samo nema čoveka
Nijednog jedinog čoveka
I ti koji si prešao stotine kilometara da bi mu se obratio
I on koji nije mogao da pređe par stotina metara
Da bi te čuo
Niko više ni ne sluša nikoga
A i kada sluša
Čuje samo sebe
