Голуб Миаљевић рођен је 26. 01. 1959. године у селу Пустовлах код Новог Пазара од оца Стевана и мајке Милодарке. Породична слава Миаиљевића је Свети Никола. Основну школу „Растко Немањић“ завршио је у Дојевцу, а Вишу индустријску школу у Крагујевцу. Војску је служио 1978 – 79. године у Словенији. Ожењен је од 1980. године Весном и са њом има ћерку Катрину. Станује на приватном поседу у селу Нови Милановац код Крагујевца.
У шестом разреду основне школе школе сликар Халко Халиловић је приредио изложбу слика у школи. Младог Голуба привукао је његов начин сликања, мајсторство пејзажа и портрета. Љубав према ликовности и лепим цртежима примеђује наставник ликовног из школе, вајар Јашар Ганић и узима га за помоћника у свом атељеу. Касније наставник школе, сада академик Станко Јаношевић узима га за шегрта и учи га основним стварима. Припрема платно, кува туткало, али и подсликава мајстуру пејзаже.
Доласком у средњу школу у Крагујевац одмах је његов несвакидашњи таленат запазио Бане Јаковљевић, наставник уметности, и ангажује га за рад у свом атељеу који је био у подруму школе. По завршеној средњој школи одмах се запошљава у ООУР Ковачница и учлањује у Ликовни студио Застава који је водио сликар Јордан Ерчевић. Са Јорданом Ерчевићем наставља да проучава сликање пејзажа и старих кућа.
Похаћа све курсеве у Ликовном студиу Застава:
-Цртеж и сликање код Свете Младеновића,
-Сликање код Ђоке Обрадовића,
-Аквареле код Јелке Обрадовић и Синише Павића.
У Ликовно Удружење Крагујевца примљен је 1985. године. Излаже по колективним изложбама и драг је гост на Ликовним колонијама широм Југославије.
„Најзначјнија колективна изложба где сам излагао била је у Народном музеју у Крушевцу, у павиљону Цвијете Зузорић са изложбом „Шест векова од Косовске битке” где је сам награђен за слику „Косовски бој”. Слика је престављала сукоб две цивилизације“, са поносом и сетом започиње причу Голуб.
Изложба је сељена по градовима Србије те године.
Добија диплому за допринос сликарству коју 1993. године добио у АД Ђуро Салај.
Исте године у Торонту, Канада, уврштен је у поставку „Религија српског сликарства”.
Једину самосталну изложбу имао је после бомбардовања у јануару 2000. године у кафићу Портофино.
