Nisam ja od kamena
Pa da ne umem da plačem.
U suzi cveta najlepši pelin
Koji iz duše kaplje
Nedostajanjem one
zbog koje venu ruže
neubrane.
Kao leptir kad odleti
S ramena,
Tako i ja rastačem
Kišu u očima svelim
I padam sličan kapi
Sa kljuna čaplje
proziran od praznine
i krvav od rane.
Nemam ja srce od čelika
Pa da ga za druge čuvam.
U vatri trajem
i jednako gorim
kad misao otrovna
u njega bane.
Kako je naša promašena
Ljubav velika.
Kako je lepo misliti na te
Pred izdisajem.
Ko tesna cipela
Koju uporno izuvam
Sa sobom se borim
I čekam da
Vaseljena plane.
