Na jezeru jednom, skriven od svetiljki, mračni mol.
Svuda oko njega ćuti, rasprostrt i crn, stravičan bol.
♠
Jedan pseći prijatelj, usamljen, besciljno se šunja
u ogromnoj, nadošloj želji, da se trljne o nekog, izgubljeno trabunja.
♣
S vremena na vreme, a onda opet malo molećivo cvili.
Svojom ranjavom njuškicom njuši mesto gde su oni opet bili.
♦
Želi još jednom da oseti miris, makar i pomešan sa njegovom strašću.
Ne mari ni za šta više, odavno se već rastao sa svojom čašću.
♠
Prljav je, otrcan, mast mu niz dlake u beznađe i crnilo toči…
Kroz providnu kožu i upala rebra vidi se ogromno srce što sve više koči.
♣
Zna i ne haje, da je samo pitanje trenutka kada će ono već jednom stati,
kada će se sve napokon završiti i on prestati da pati.
♥
Pao je na tom mestu. Poslednji put iz oka sli se suza i u njoj ugasnu tiho zvezda sjaj.
Poslednjim drhtajem strese mu se telo, nemanje, i bi kraj.
