U dnu večeri jedne obične, tamne, setne
sretoh jedne oči divne, plave, berićetne.
♣
S prvim zrakom dugo očekivane zore,
ugledah ih kroz sumaglicom zaprljane prozore.
♦
Pohrlih, pohitah ka njima, ko grlom u jagode rane…
Ko usnama u rumene trešnje tek obrane…
♠
Jeste, delovlo je sve kao bajka,
jeste, voleo sam je ko da mi je rođena majka.
♦
I jeste, znao sam da sve može biti san,
i jeste, prošla je ta godina kao jedan dan.
♥
I sve to jeste…al mi žao onog što nije…
…I što Snovolomkino i dalje u srcu mom bije…
