Dugo je trajala ta bajka
o princu i princezi
što su se voleli iz prikrajka
dok je belelo njihovo srce na brezi.
I zla veštica čini baci
na princa i princezu.
U njima su se pojavljivali ponosa prvi znaci
dok su sve više zaobilazili njihovu brezu.
Povraćali su ponos od muke,
videli da ljubav ne krije beskraj,
plakali su držeći se za ruke
i tada se rodi njihov kraj.
I evo ih sad gde lutaju svetom
osuđeni da ih ponos laže…
Razdvojeni činima, spojeni setom
i svima što njihov procep snaže.
A skeptici sad iz mraka se smeju
i zadovoljno pokazuju svoje bele zube…
Između njih mirno mržnju veju
i tužnu bajku kao vic trube.
