Poslednji dan u mesecu
rezervisan je za čišćenje obuće.
Počnem od patika
isprljanih trulim lišćem
obojenih osmesima
žena sa trim staze.
Ponekim vrelim šapatom
komšinice sa devetog sprata
jer liftovi se često zaglavljuju.
Salonske cipele dok ih čistim
još pulsiraju
notama poslednjeg bala.
Sjajna koža pod četkom trepće
svetlošću balskih sala.
Nateže očistim
pesničke čizme od sedam milja
nakupi se tu
čitava močvara loših stihova
sa književnih večeri
kolonija i poetskih mitinga.
Poneki stih
ljubak kao cvet
stavim u vaznu
da me podseti
da dobra poezija
mije sasvim izumrla.
