“Kuća duhova” je četvrta po redu epizoda iz redovnog serijala ‘Alan Ford’, a prvo izdanje u italiji osvanulo je u oktobru daleke 1969. Možda nije tako zgusnuta i vratolomna kao npr. njoj neposredno prethodeće “Šuplji zub” i “Operacija Frankenštajn” (pa i ona baš prva – “Grupa TNT”), ali svakako nosi ubedljiva obeležja te rane magnusovske faze ovog stripa – u grafičko-estetskom pogledu sa dosta crnog realizma (potrošeno, dakle, mnogo tuša za realizaciju ovog crteža, a Bob još uvek više deluje realistički ružnjikavo nego komično) ali po je fabuli i atmosferi protkana mistikom i fantastikom, sa nešto već prepoznatljivih prenaglašavanja i groteskom; dakle, vrsno parodirana horor-krimi priča, koja će nas više slatko (a možda i gorko?) zasmejati nego što će nas ozbiljno naježiti…
Sam zaplet je jednostavan: jednog mračnog i maglovitog dana, Boba i Alana u
cvećarnici zatiče tajanstveni posetilac, duh nekadašnjeg policajca Larigana (sam izgled zadaje im neverovatan strah) i poziva ih na sastanak te večeri u njihov dom… Kad su to ispričali svom šefu – debeljko je još u punoj snazi i spremnosti za akciju (a mučno je obaviti običnu skromnu nabavku hrane!), on, nakon provere podataka iz prašnjavih dosijea zaključuje da je reč o nečijoj glupoj šali na račun ponosne grupe TNT (jer izvesna gangsterska družina, skupa sa iskvarenim policajcima iz ukinute 846. stanice, prema tim podacima zaista je stradala još u doba prohibicije, ali…) te insisitira da naša vrla dva agenta odu na tajanstveni sastanak… Hteli ne hteli, u kretanju se svakako sreću opet sa agentom Lariganom koji ih poziva u kuću strave gde ih, naravno prestrašene, ljubazno dočekuju i njegovi pajtaši… Uskoro će se otkriti da im je slaba tačka kad neko izgovori (kao ovde Alan, iz radoznalosti) reč duhovi, pri čemu oni privremeno nestaju u vrtlogu, sa sve zgradom i inventarom…
Očigledno je da tu više nema šale – duhovi kreću u nekoliko klasičnih pljačkaških povoda, a članovi Grupe TNT se pokreću za njihovim tragom, sad već otprilike znajući šta mogu očekivati; Alan, na koga je bacila oko mračna Bejbi Kejt (Baby Kate), u kombinaciji zavodnice i predatora, biva zarobljen i bačen u podrum, gde uskoro dopadne i radoznali Ser Oliver. U tom ambijentu upoznaju i razočaranog mađioničara Ulrisijusa Houpa, koji će svojim veštinama pomoći u razrešenju ove situacije – naime ovaj “perspektivni” čovek magije otkriva u svojoj priči da je nehotice pravio razne gafove dok se nije malo usavršio, a u nekom svom ozarenju se zatim najzad dosetio prave kombinacije čarobnih reči (zamislite, formule su baš na bazi izmenjenog/obrnutog, odnosno normalnog izgovora imena autorskog tandema Magnus & Bunker!), nakon čega se duhovi dezintegrišu, tj. raspršuju u neku nama nepoznatu dimenziju, barem dok se, nekoliko godina kasnije, ne uverimo da su spremni da ponovo haraju…
U ovoj epizodi se ustanovljuje lik Bejbi Kejt, šefice duhova-gangstera, kao jednog od značajnijih protivnika, koja će razviti specifičan odnos prema Alanu, pri čemu će on oscilirati u ulozi između potencijalnog ljubavnika i žrtve.
– NASTAVIĆE SE –
