Stajala sam na vetru
sa pogledom u nepoznato,
i divila se svetlu
koje prosipa Sunce zlatno.
Nisam ni naslutila
da si mi prišao blizu,
malo sam se kao naljutila,
a zatim potekoše priče u nizu.
Rodila se ljubav nova,
kao da smo plesali na vodi bal,
i u našoj priči od slatkih snova
poklonila sam ti beli šal.
Poklonila sam ti i mnogo više,
i dušu i telo sam dala na dar,
al ‘ sudbina svoju priču piše,
ledena kiša ugasi žar.
Čuvaj moj šal za uspomenu,
ne daj da ptice tuge na rame ti sleću,
ne daj da gorke suze ti krenu.
Ako se ne varam, zar ne ,
belo donosi sreću ?
