Drugari,
Kad sam ja bio mali svašta sam voleti znao;
najviše da se smejem po ceo dan, pa čak i kad sam jednom sa trešnje pao.
Svi su očekivali da skačem, jaučem, kukam…
Ma nije mi ni na kraj pameti palo da se brukam!
Što me više boli, a ja sve više osmeh sejem…
Na kraju nisam znao da li plačem što me boli ili što se smejem.
A voleo sam i da jurcam k`o bez glave
i za loptom, i za Jasnom čije oči behu plave.
Drž` za jedno, drž` za drugo – odlučiti se ne mogu.
Lopta šarena, oči plave – u kom pravcu da usmerim nogu?
No, sva sreća i to brzo prođe;
Jasna se odseli, a lopti golem trn glave dođe.
Puče ljubav baš k`o moja lopta, neko bi rekao – to je strašno!
A ja? Ja sam se smejao kao lud na brašno!
E, posle sam voleo čokoladu, sunce, učiteljicu, ružin cvet…
Na kraju sam zavoleo ceo svet!
I zato, drugari, volite jer ljubav sreću stvara!
A dete – dete za ljubav ima najviše dara!
