Drugari,
Ovo je priča o jednom Čedi
koji je napisao pismo mraz dedi.
U pismu spisak novogodišnjih želja,
Čedinih i njegovih prijatelja.
Dugačak je jedno metara sto,
a težak kao najteži vo.
Kad Deda Mraz pročita spisak
iz grla mu se ote vrisak.
– Ijao, kuku, lele meni i mojoj glavi…
Pa ko će sve ovo da nabavi?
– Gde da nađem nilskog konja, pet žirafa, krokodila,
Petra Pana, šarenog medveda i dva para orlovskih krila?
– Zatim tortu na sto spratova, konja kraljevića Marka,
najveću čokoladu, brdo bombona i tri čvarka?
– Onda dva aviona, pet kamiona, deset autobusa,
jedan soliter, tri praseta i četiri Rusa?
– Osam Eskima, lopatu pingvina, uspavanu lepoticu,
džak radosti, Paju Patka i komšijinu tetka Micu?
– Deset ljutih gusara, bez surle slona,
let do Marsa, kofu šarenih balona?
– Kišu petica, tri vica, sneg od sladoleda,
jaja bez žumanaca, ponija, učiteljicu od meda?
– Ko će ovo da nađe? –
snuždio se Deda k`o da su mu potonule sve lađe.
Sva sreća pa se desi čudo;
stiže Dedi od Čede pismo drugo.
– Deda, baci sve te pripremljene vreće,
nama u Novoj godini treba nešto mnogo lepše i veće.
– Najveća sreća da se dogodi,
da nam mama batu ili seku rodi!
– Ura, uskliknu Deda Mraz- to je ono što najviše treba!
Deco, spremajte kolevke, biće beba!
